„Аутор би књигу могао назвати „Далај Лама је мој херој“, каже психотерапеут Леонид Крол. „Ово је тиха, разумна, али сензуална књига пуна невероватних примера.
Био једном човек, рођен је у сељачкој породици, али је препознат као реинкарнација бившег Далај Ламе. Побегао је са Тибета, путовао по свету, разговарао са људима, размишљао и постао изненађујуће срећан, толико да је успео да донесе ту срећу другима, а ни сам није знао како је то урадио. На многим страницама, аутор разговара са јунаком без спремних одговора, дивећи му се и питајући се о његовој једноставности и некој врсти суптилне, посебне друштвености. Као да из њега лете сунчеви зраци, он одражава све најбоље што сретне, а свему додаје лакоћу и дубину.
Далај Лама све чини једноставнијим и хуманијим, шали се, чуди се, не савија своју линију, већ из сваког кога сретне извлачи неочекивану веру и оптимизам о малим делима. Од којих расту велике. Никога не образује, не убеђује, али уме да једноставним стварима да неочекивани смисао. Играчке на јелки, руковање, осмех, планови — све постаје стварно и почиње да прија.
О чему је уопште ова књига? О емоционалној интелигенцији, о практичном будизму сваког дана, о давању (а не узимању) је добро… Да, али не само. Даниел Големан пише о различитим врстама дијалога и аутентичној комуникацији. Стари са младима, племенити са јадницима, научници са фанатицима, озбиљни са глупима, конзумеризам са алтруизмом, лукави са наивним. Али највише од свега, ова књига говори о уметности живљења не досадног, уласка у своје и само своје.. Ово је психологу и познатом новинару испричао син једне сељанке, бегунца, нобеловац, пријатељ многих угледних људи. И водили су дијалог. Са таквим жмирењем, осмехом и скоковима које намерно не можете замислити.
Превод са енглеског Ирина Евстигнеева
Издавач Алпина, 296 стр.