Зашто не би требало да доносите одлуке на празан стомак
 

Желите да доносите паметније одлуке? Затим једите редовно, избегавајући скокове шећера у крви! Потврда овог једноставног правила стигла је из Шведске: на основу резултата њиховог недавног истраживања, научници са Салгренске академије Универзитета у Гетеборгу саветују да не доносите одлуке на празан стомак, јер када сте гладни, производи се хормон грелин. , што ваше одлуке чини импулсивнијим. У међувремену, импулсивност је важан симптом многих неуропсихијатријских болести и поремећаја понашања, укључујући понашање у исхрани. Резултати истраживања објављени у часопису Неуропсицхопхармацологи, на који се односи портал „Неуротецхнологи.рф”.

Такозвани „хормон глади“ грелин почиње да се производи у желуцу када глукоза у крви падне на критичну вредност (а такве промене нивоа шећера подстичу, посебно, злоупотреба шећера и других рафинисаних угљених хидрата и занемаривање здравих грицкалице). Шведски научници су у експерименту на пацовима (више о томе прочитајте у наставку) први пут успели да покажу да што је више грелина у крви, ваш избор постаје импулсивнији. Импулсиван избор је немогућност да се одбије да се задовољи тренутна жеља, чак и ако она објективно није ни корисна ни штетна. Особа која се одлучи да одмах задовољи своје жеље, иако ће јој чекање више користити, окарактерисана је као импулсивнија, што подразумева ниску способност доношења рационалних одлука.

„Наши резултати су показали да је чак и мали рестриктивни ефекат грелина на вентралну тегменталну област – део мозга који је кључна компонента система награђивања – био довољан да пацове учини импулсивнијим. Најважније је да када смо престали да убризгавамо хормон, пацовима се вратила „промишљеност“ одлука“, каже Каролина Скибиска, главни аутор рада.

Импулзивност је обележје многих неуропсихијатријских и поремећаја понашања, као што су поремећај пажње и хиперактивност (АДХД), опсесивно-компулзивни поремећај (ОЦД), поремећаји из спектра аутизма, зависност од дрога и поремећаји у исхрани. Студија је показала да је пораст нивоа грелина проузроковао дуготрајне промене у генима који метаболишу „хормон радости“ допамин и повезане ензиме, који су карактеристични за АДХД и ОКП.

 

 

- - - - -

Како су тачно научници са Салгренске академије утврдили да високи нивои грелина избацују пацове из њиховог првобитног циља да добију већу вредност и награду? Научници су пацове стимулисали шећером када су правилно извршили одређену радњу. На пример, притиснули су ручицу када се огласио сигнал „напред“, или је нису притиснули ако се појавио сигнал „стоп“. У избору су им „помогли” сигнали у виду бљеска светлости или неког звука, који су јасно стављали до знања које радње морају да ураде у овом тренутку да би добили награду.

Притисак на ручицу када је био укључен забрањени сигнал сматрао се знаком импулсивности. Истраживачи су открили да су пацови којима су дате интрацеребралне дозе грелина, што је опонашало потребу за храном у стомаку, чешће притиснуло полугу без чекања на сигнал за допуштење, упркос чињеници да су због тога изгубили награду.

Ostavite komentar