Ако лично здравље говори о одрживости развоја човека и успешности његовог личног раста, онда потреба за самоактуализацијом — о томе колико човек тражи лични раст, говори о интензитету човекове жеље за развојем.
Има људи који су лично здрави, природно и стабилно се развијају, а притом се нимало не оптерећују овом темом.
„Па, ја се развијам, вероватно... Зашто не развијам? Да ли ми заиста треба? Не знам, нисам мислио… Ја једноставно тако живим.
С друге стране, постоје људи којима је самоактуализација веома важна, осећају и доживљавају потребу за самоактуализацијом, потреба је напета, али је њихов лични раст и развој у великој мери поремећен.
„Разумем да пропадам, заиста желим да растем и да се развијам, али нешто у мени стално смета, руши ме све време. Почињем да устанем на време, да радим вежбе, да правим листу обавеза за дан — онда једноставно не могу да се савладам, барем да се убијем!
Оптимални ниво потребе за самоактуализацијом
Постоје докази да неблаговремена или сувише интензивна потреба за самоактуализацијом лоше утиче на лично и ментално здравље појединца.
Види студије О.И. Моткова „О парадоксима процеса самоактуализације личности“