Застрашујућа статистика: загађење ваздуха је претња по живот

Према извештају Међународне агенције за енергију, око 6,5 милиона људи умре сваке године због загађења ваздуха! Извештај Светске здравствене организације из 2012. године наводи да је 3,7 милиона смртних случајева годишње повезано са загађењем ваздуха. Пораст броја умрлих несумњиво наглашава величину проблема и указује на потребу хитног деловања.

Према истраживањима, загађење ваздуха постаје четврта највећа претња људском здрављу после лоше исхране, пушења и високог крвног притиска.

Према статистикама, смртни случајеви су углавном узроковани кардиоваскуларним болестима као што су коронарна болест срца, мождани удар, хронична опструктивна болест плућа, рак плућа и акутне инфекције доњег респираторног тракта код деце. Дакле, загађење ваздуха је најопаснији канцероген на свету, а сматра се опаснијим од пасивног пушења.

Многи смртни случајеви услед загађења ваздуха дешавају се у градовима који су се брзо развили у последњих неколико деценија.

7 од 15 градова са највећом стопом загађења ваздуха налази се у Индији, земљи која је доживела брз раст последњих година. Индија се у великој мери ослања на угаљ за своје енергетске потребе, често прибегава коришћењу најпрљавијих врста угља како би одржала темпо развоја. И у Индији постоји врло мало прописа у вези са возилима, а често се могу видети улични пожари који се јављају због спаљивања смећа. Због тога су велики градови често обавијени смогом. У Њу Делхију, због загађења ваздуха, просечан животни век је смањен за 6 година!

Ситуацију погоршава суша изазвана климатским променама, која узрокује да се више честица прашине диже у ваздух.

Широм Индије, зачарани круг загађења ваздуха и климатских промена има застрашујуће последице. На пример, хималајски глечери обезбеђују воду за до 700 милиона људи широм региона, али емисије и растуће температуре полако доводе до њиховог топљења. Како се смањују, људи покушавају да пронађу алтернативне изворе воде, али мочваре и реке пресушују.

Исушивање мочвара је такође опасно јер се честице прашине које загађују ваздух дижу из исушених подручја у ваздух – што се, на пример, дешава у граду Забол у Ирану. Сличан проблем постоји у деловима Калифорније јер се Салтонско море пресуши због прекомерне експлоатације извора воде и климатских промена. Оно што је некада било бујно водено тело претвара се у пусту површину, ослабљујући становништво респираторним болестима.

Пекинг је град светски познат по веома променљивом квалитету ваздуха. Уметник који себе назива Брат Нут урадио је тамо занимљив експеримент како би показао ниво загађења ваздуха. Шетао је градом са усисивачем усисавајуће ваздух. После 100 дана направио је циглу од честица које је усисао усисивач. Тако је друштву пренео узнемирујућу истину: свака особа, шетајући градом, могла би да накупи слично загађење у свом телу.

У Пекингу, као и у свим градовима, од загађења ваздуха највише пате сиромашни јер не могу да приуште скупе пречистаче и често раде на отвореном, где су изложени загађеном ваздуху.

Срећом, људи схватају да је једноставно немогуће више трпјети ову ситуацију. Позиви на акцију чују се широм света. На пример, у Кини је све већи еколошки покрет, чији се чланови противе застрашујућем квалитету ваздуха и изградњи нових угља и хемијских постројења. Људи схватају да ће будућност бити у опасности ако се нешто не предузме. Влада реагује на позиве покушавајући да озелења економију.

Чишћење ваздуха је често једноставно као доношење нових стандарда за емисију из аутомобила или чишћење смећа у комшилуку. На пример, Њу Делхи и Нови Мексико усвојили су строжију контролу возила како би смањили смог.

Међународна агенција за енергетику саопштила је да би повећање од 7% годишњих улагања у решења за чисту енергију могло да реши проблем загађења ваздуха, иако ће вероватно бити потребно више акција.

Владе широм света више не би требало само да укину фосилна горива, већ да почну драстично да смањују њихову употребу.

Проблем постаје још хитнији када се узме у обзир очекивани раст градова у будућности. До 2050. године 70% човечанства ће живети у градовима, а до 2100. године светска популација би могла да порасте за скоро 5 милијарди људи.

Превише живота је у питању да бисмо одлагали промене. Становништво планете мора да се уједини у борби против загађења ваздуха, а допринос сваке особе биће важан!

Ostavite komentar