Земљано-сива трава (Трицхолома терреум)

Систематика:
  • Одељење: Басидиомицота (Басидиомицетес)
  • Пододељење: Агарицомицотина (Агарицомицетес)
  • Класа: Агарицомицетес (Агарицомицетес)
  • Подкласа: Агарицомицетидае (Агарицомицетес)
  • Редослед: Агарицалес (Агариц или Ламеллар)
  • Породица: Трицхоломатацеае (Трицхоломовие или Риадовковие)
  • Род: Трицхолома (Трицхолома или Риадовка)
  • Тип: Трицхолома терреум (земљасто-сива трава)
  • Ров гроунд
  • Мисхата
  • Ров гроунд
  • Агариц тереус
  • Агариц цхицкен
  • Трицхолома биспоригерум

глава: 3-7 (до 9) центиметара у пречнику. Млад је купастог облика, широко конусног или звонастог облика, са оштрим коничним туберкулом и увученом ивицом. Са годинама, конвексно испружено, равно испружено, са уочљивим туберкулом у центру (нажалост, ова макрокарактеристика није присутна код свих примерака). Пепељасто сива, сивкаста, мишје сива до тамно сива, браонкасто сива. Влакнасто-љускасте, свиленкасте на додир, са годинама, влакна-љускице се донекле разилазе и између њих се просија бело, беличасто месо. Ивица одраслих печурака може да пукне.

Плоче: прирасла са зубом, честа, широка, бела, беличаста, од старости сивкаста, понекад са неравном ивицом. Може (не нужно) да добије жућкасту нијансу са годинама).

Покрити: присутан у веома младим печуркама. Сивкаста, сива, танка, паучинаста, брзо бледи.

Нога: дужине 3-8 (10) центиметара и дебљине до 1,5-2 цм. Бела, влакнаста, на поклопцу са благим прашкастим премазом. Понекад се може видети "прстенаста зона" - остаци покривача. Глатка, благо задебљана према основи, прилично ломљива.

спори прах: бео.

Спорови: 5-7 к 3,5-5 µм, безбојна, глатка, широко елипсоидна.

Каша: шешир је танко-меснат, нога је ломљива. Месо је танко, беличасто, тамније, испод коже клобука сивкасто. Не мења боју када је оштећен.

Смелл: пријатан, мекан, брашнаст.

Укус: мекана, пријатна.

Расте на земљишту и леглу у боровим, смрчевим и мешовитим (са боровом или смрчом) шумама, засадима, у старим парковима. Воће често, у великим групама.

касна гљива. Распрострањен по целој умереној зони. Рађа од октобра до јаких мразева. У јужним регионима, посебно на Криму, у топлим зимама - до јануара, па чак и фебруара-марта. На источном Криму у неким годинама - у мају.

Ситуација је дискутабилна. До недавно, Риадовка земљана се сматрала добром јестивом печурком. „Мишеви“ на Криму су једна од најчешћих и најпопуларнијих печурака које се сакупљају, могло би се рећи, „хранилац“. Сушене су, киселе, сољене, куване свеже.

Међутим, последњих година спроведено је више студија које показују да употреба земљано-сиве траве може изазвати рабдомиолизу (миоглобинурију) – синдром који се прилично тешко дијагностикује и лечи, што је екстремни степен миопатије и карактерише га уништавање ћелија мишићног ткива, нагло повећање нивоа креатин киназе и миоглобина, миоглобинурија, развој акутне бубрежне инсуфицијенције.

Група кинеских научника успела је да изазове рабдомиолизу код мишева током експеримената са високим дозама екстраката из ове гљиве. Објављивање резултата ове студије 2014. године довело је у питање јестивост земљаног реда. Неки извори информација су одмах почели да сматрају гљиву опасном и отровном. Међутим, наводну токсичност оповргнуо је токсиколог Немачког миколошког друштва, професор Зигмар Бернд. Професор Берндт је израчунао да би људи са тежином од око 70 кг морали да поједу по око 46 кг свежих печурака, тако да би у просеку сваки други могао да осети неку врсту оштећења здравља због супстанци које се налазе у печурки.

Цитат са Википедије

Стога печурку пажљиво сврставамо у категорију условно јестивих: јестивих, под условом да у кратком периоду не поједете више од 46 кг свежих печурака и под условом да немате предиспозицију за рабдомиолизу и обољење бубрега.

Ред сива (Трицхолома портентосум) – меснатија, по влажном времену са масном капом.

Сребрни ред (Трицхолома сцалптуратум) – мало лакши и мањи, али се ови знаци преклапају, посебно с обзиром на раст на истим местима.

Садни ред (Трицхолома тристе) – разликује се по пубесцентнијем шеширу.

Тигер Ров (Трицхолома пардинум) – отровна – много меснатији, масивнији.

Ostavite komentar