Ксероцомеллус пороспорус
- Одељење: Басидиомицота (Басидиомицетес)
- Пододељење: Агарицомицотина (Агарицомицетес)
- Класа: Агарицомицетес (Агарицомицетес)
- Подкласа: Агарицомицетидае (Агарицомицетес)
- Редослед: Болеталес (Болеталес)
- Породица: Болетацеае (Болетацеае)
- Род: Ксероцомеллус (Ксероцомеллус или Моховицхок)
- Тип: Ксероцомеллус пороспорус
Вргањ пороспоре припада јестивим печуркама из рода маховинасте печурке.
Има конвексан шешир, који је до 8 цм у пречнику и често је представљен у облику јастука или хемисфере.
Кожа порозног вргања често пуца, због чега се на његовој површини формира мрежа ових беличастих пукотина. Ова мрежа пукотина је карактеристична карактеристика и разлика између вргања и других гљива.
Што се тиче спољне боје, ова гљива има тамно браон или сиво-браон боју.
Месо порозног вргања је густо, беличасто и меснато. Поред тога, има слабу воћну арому.
Површина стабљике печурке има сиво-браон боју. Штавише, у подножју ноге, његова површина је интензивније обојена од свих других подручја.
Цевасти слој интензивне лимун-жуте боје, има тенденцију да постане плав уз лагани притисак.
Прашак спора је маслинасто браон боје, а саме споре су вретенасте и глатке.
Научници су дуго времена расправљали о томе како уредити гљивични вргањ пороспорус у гљивичном систему. Многи истраживачи су веровали да га треба приписати роду Болетус. Због тога му се традиционално приписује назив „вргањ“.
Истовремено, неки миколози често укључују представнике рода Мокховик (лат. Ксероцомус) у род вргања.
Пороспоре вргањ расте углавном у четинарским шумама и у мешовитим шумама. Најчешће се може наћи међу травом и на маховини.
Сезона раста порозног вргања пада на лето-јесен, углавном од јуна до септембра.