Саудаде је португалска реч која значи осећај празнине генерисан растојањем са вољеном особом. То је, дакле, осећај недостатка, места или особе, ере. Реч позајмљена из португалске културе, сада се широко користи у француском, иако се не може превести, јер је емоција коју изражава тако сложена.

етимологија, носталгија долази од латинског прекинута, и означава сложену емоцију која меша у исто време меланхолију, носталгију и наду. Прво појављивање ове речи датира око 1200. године у баладама португалских трубадура. Дубоко укорењен у португалској култури, основа је многих митова као што је Дом Себастиао.

Ова реч изазива мешавину слатких и горких емоција, где се сећамо тренутака проведених, често са вољеном особом, за коју знамо да ће се тешко поновити. Али нада остаје.

Не постоји француска еквивалентна реч која би превела реч „саудаде” са португалског, и то са добрим разлогом: тешко је пронаћи реч која обухвата и радосно сећање и патњу која је повезана са незадовољством, жаљењем, док се меша са немогућом надом. . То је реч која изазива мистериозну мешавину контрадикторних емоција у сећању на прошлост, чије порекло лингвисти нису могли да утврде.

Португалски писац, Мануел де Мело, квалификовао је саудаде овом фразом: „Бем куе се падеце и мал куе се дисфрута“; што значи „нанесено добро и уживано зло“, што сумира значење једне речи саудаде.

Међутим, ова реч може имати толико нијанси и значења да је неколико писаца или песника дало своју идеју о томе шта је саудаде. На пример, Фернандо Песоа, познати португалски писац, дефинисао ју је као „поезију фада“. Међутим, сви се слажу да у овој речи виде екстремну носталгију, помало налик на израз „слезина“, који је прославио Бодлер.

Фадо је португалски стил музике, чија је важност и популарност у Португалу фундаментална. У традицији, то је жена која пева, уз пратњу гитаре са дванаест жица, коју свирају два мушкарца. Управо кроз овај музички стил саудаде је најчешће долазио до изражаја, у текстовима песника и певача. У овим музичким текстовима могла би се изазвати носталгија за прошлошћу, несталим људима, изгубљеном љубављу, људским стањем и променом осећања током времена. Певање ових осећања омогућава слушаоцима да заправо разумеју двосмислено значење саудаде. То је средство изражавања које је повезано са овим појмом, његовом португалском културном историјом. Иако је ова реч дубоко португалска и немогуће је превести, она стога остаје доступна свима, који могу срцем да прочитају емоције које је изразила фадо певачица, као што је Амалија Родригез, позната певачица и коју носи њен глас. пун емоција фадо широм света, а самим тим и знање саудаде.

Многи лингвисти, филозофи, филолози и писци покушали су у књигама и романима да квалификују саудаде. Аделино Браз, у Непреводиво о коме је реч: студија саудаде, квалификује ову реч као „напетост између супротности”: с једне стране осећај недостатка, с друге стране нада и жеља за поновним откривањем. оно што нам недостаје.

У португалском језику се користи израз „имати саудадес“, чији предмет може бити вољена особа, место, стање попут детињства.

„Имам прошлост“, наглашава Песоа у својој преписци, „само саудаде несталих особа, које сам волео; то није саудаде времена у којем сам их волео, већ сам саудаде ових људи”.

Према Инес Осеки-Депре у својој књизи Ла Саудаде, португалског порекла носталгија био би повезан са првим освајањима у Африци. То је помоћу ове речи носталгија да су досељеници изражавали своја осећања према домовини са Мадеире, Алказаркивира, Арсиле, Тангера, Зеленортских острва и Азора.

Коначно, овај осећај саудаде уводи у игру подједнако амбивалентан однос, како у прошлости тако и у садашњости. Срећни смо што смо присутни у прошлости, а тужни смо што смо прошли у садашњости.

Коначно, саудаде је апсолутна носталгија, мешавина емоција које резонују у различитим простор-временима нашег ума, где је љубав прошлост, али још увек присутна.