Антхони Каванагх, шаљивџија

Ентони Кавана: млади тата у Олимпији

На позорници Олимпије од 8. до 12. фебруара, комичар Ентони Кавана поверава се Инфобебес.цом о својој каријери и очинству...

Враћате се на сцену са својом емисијом „Антони Кавана излази“. Зашто сте изабрали овај наслов?

То је пре свега начин да кажем да преузимам одговорност за оно што мислим, а самим тим и оно што јесам. Дуго се нисам усуђивао да кажем ствари. Радио сам погрешне ствари у просторији, али нисам дозволио себи да дам своје мишљење, јер сам из Квебека. Нисам хтео да прођем за странца који критикује француско друштво.

Већ 12 година правим каријеру у Француској и, када сам стигао до четрдесете, рекао сам себи да престанем. Имам право да говорим. Као уметник, ако не кажеш шта мислиш, умиреш.

Моја претходна емисија, „Оуате Елсе“ је била транзиција. Постепено сам почео да се пуштам. Видели смо да иде добро, па смо наставили. Одлучио сам да променим тон.

Одабрао сам и овај наслов јер сам у својим почецима много пута чуо: „Ентони Кавана је геј“. Међутим, у то време, никако! (смех). Чим је мушкарац мало уредан, има метросексуални изглед, он покреће гласине. У овој емисији постоји скеч у којем се питам како бих реаговао да ми син каже да је геј. У овој сцени замишљам и реакцију мог оца да сам му рекао да сам хомосексуалац…

А како бисте реаговали да вам је син рекао исто?

Желим да мој син буде срећан. У то време, био бих изненађен. Али то није мој живот, то је његов, то је његово тело, његов избор. Све што желим је да будем водич за свог сина. С друге стране, да сам овако објавио свом оцу, који је био Хаићанин, он то не би желео да чује…

У исто време сте комичар, певач, глумац и ТВ водитељ. Која улога вас највише занима?

Ја сам неко коме лако досади. Тешко је изабрати, али хумор је моја прва љубав. Знао сам да може да ми буде одскочна даска за многе друге ствари. Песма је још једна страст. Али ако бих морао да бирам, то би била позорница за контакт који можемо да остваримо са јавношћу. Јединствено је!

Играли сте у филмовима „Антиллес сур сцене” и „Агатхе Цлери”, посебно са Валери Лемерсије. Биоскоп, да ли размишљате о томе?

Да, размишљам о томе, пре су други ти који не мисле на мене (смех). У ствари, или ме улоге које ми се нуде не занимају, или су то улоге дежурног „црног“, а ја у овом случају увек одбијам.

Теже је снимати филмове у Француској када си црнац?

У Француској се ствари одвијају веома споро. То је земља револуција, морамо чекати да догађаји узму маха, експлодирају, као у експрес лонцу, да би се то променило. Ствари ће се померати, али истина је да ствари не иду довољно брзо. Ја сам за више разноликости на екрану пре свега. Волео бих да видим више водећих улога за жене, а да се оне не своде на сцену ваза. Француска је латино држава, још увек мачо. Мало је и инвалида, Азијата, гојазних људи на екрану... сви они који представљају Француску. А у овом регистру има још доста посла...

Ostavite komentar